Prva ljubav…


ruza

Nije baš lako kad se čovjek nađe u nebranom grožđu. Kao klinac uvijek nešto želiš. Dereš se iz sveg glasa, hvataš mamu za noge, vučeš se po patosu dok ne dobiješ tu igračku. Čak i kad legneš da spavaš ti sanjaš sav srećan da se igraš, i onda se probudiš. Naravno, shvatiš da si samo sanjao, šta ćeš, dijete, odmah

brizneš u plač, kuknjava sve po redu. I tako na kraju dobiješ tu svoju igračku. Gledaš je onako neotpakovanu, sav srećan i ushićen. Pa je sve kroz onu plastiku pipkaš,sve ti žao da otvoriš. Sve to traje otprilike jedan dan, poslije toga je ćušneš u onu gomilu ostalih oplakanih igračaka i ideš dalje.
E, poenta priče je da to sve tako ide kad si dijete. Kad porasteš, pa na kraju i skroz odrasteš, shvatiš da ono što možda želiš toliko, što je ponekad i nestvarno,možeš dobiti, ako se dovoljno potrudiš.
Međutim, uz te igračke, ljubavi, ne daju upustvo. Tako da mnogi tragično završe sa svojim prvim ljubavima, koje itekako ostave dubok trag, koji čovjeka prati kroz cijeli život.

Zato jednu pjesmu upravo posvećujem prvoj ljubavi…

Dok sam kao klinac
razmišljao zašto je zelen svemirac
I kako uguruju one male
igračke u kinder jaje
Nisam ni slutio šta me čeka
Tebe sam ja već dugo znao
samo nisam ni razmišljao
Da će jednog dana, ta tvoja kosa tamna
skroz da me pokori
Kako su se đački dani već odmicali
moj stomak se bunio.
Nešto je u njemu plesalo kao list na vjetru
totalno me sludilo
Tad sam se raspitao
starije upitao,
kakva to bolest može biti?
Odgovor sam dobio
koji me je načisto zdrobio
rekoše mi: zaljubljen si.
Od toga dana prošlo je mnogo.
Iako sam dugo čekao
na kraju sam joj rekao,
I tada je sve počelo…
Dugo smo srećni bili
zajedno snove snili,
a onda se odjednom raspalo
Ko tu nije znao i svoju ulogu
kako treba odigrao, ostala je enigma.
Ali jednu važnu lekciju od svoje
prve ljubavi sam naučio,a to je da
LJUBAV NIJE IGRA…..



Postano u Vaše misli Oznaka: , , ,

Odgovori