Moj plan je da…
Moj plan je da oprostim i zaboravim. Oprostim sebi što sam bila glupa. I zaboravim da si ti ikad postojao.
Moj plan je da oprostim i zaboravim. Oprostim sebi što sam bila glupa. I zaboravim da si ti ikad postojao.
Ima ljudi koji se toliko brinu o časti i ugledu drugih, da ne vide ono najvažnije- svoj izgubljeni ugled i čast. Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna žena toga dana ne osmjehne.
Odgovor znam tek kad ostanem sam. To su riječi mnogih koji su to shvatili kada na kraju ostanu sami.
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:“Zašto ljudi viču kad su ljuti?” Učenici su razmišljali neko vrijeme:
Bog je izmislio pijance da ružne žene ne ostaju same. Bog je jedino biće koje, da bi vladalo, ne mora čak ni da postoji. Koliko li je samo potrebno duha da čovjek ne bi ispao smiješan?
Dobar odgovor je poput slatkog poljupca. I san sluti da Bog nije Bog pobožnih, već Bog bezbožnih. I da se mora biti bezbožnikom kako bi se postalo bogoizabranikom. A ova suprotnost i jest užas sna.
Ako besmrtnost ne postoji, nju će sad ili kasnije pronaći veličanstveni ljudski um. (Čehov) Ako je uvjerenje za besmrtnost toliko potrebno za čovjekov život, onda je ono normalno stanje